Неформално образовање младих

Неформално образовање (неформално учење) чини допуну формалном образовању. За разлику од формалног образовања, које се увек одвија унутар установа формално образовног система (нпр. школе, факултета) и у крајњем води стицању звања и диплома, али и информалног учења, које је свакодневно, најчешће спонтано и без унапред постављених исхода, неформално образовање младих се спроводи изван формално образовног система, али је у одређеној мери организовано и структуирано. Уз то, најчешће се спроводи уз стручну подршку омладинских радника, ментора, тренера и слично који се старају да унапред зацртани исходи неформалног учења буду постигнути.

У пракси, неформално образовање младих представља широку лепезу разноврсних образовних и васпитних програма и активности намењених различитим циљним групама, као што су нпр. курсеви за стицање тзв. меких вештина за студенте или младе који траже запослење, програми намењени младима из маргинализованих група којима је формално образовни систем теже доступан, програми краткорочног или дугорочног волонтирања, обуке младих за активно учешће у друштву, тренинзи за вршњачке едукаторе о заштити животне средине, али и курсеви прве помоћи за средњошколце, школе родитељства за младе брачне парове и слично.

Закон о младима Републике Србије дефинише неформално образовање младих (особе узраста 15-30 година) као скуп организованих и младима прилагођених образовних активности које нису предвиђене системом формалног образовања. Оно је засновано на потребама и интересовањима младих, принципима добровољног и активног учешћа младих у процесу учења и промоцији демократских вредности, кроз које млади стичу компетенције неопходне за развој личних потенцијала, активно учешће у друштву и бољу запошљивост. Подстицање и развијање неформалног образовања у Србији уређено је Националном стратегијом за младе.