Основно образовање

Услови уписа и избор школа

Основно образовање је обавезно у Србији и деца га започињу у узрасту од седам година. Тачније, да би било уписано у први разред, дете мора да има најмање 6,5, а највише 7,5 година. Нема пријемног испита, осим за основне музичке и балетске школе. Школски психолог обавља психолошку процену да би проценио да ли је дете спремно да похађа школу. Уколико је потребно, на основу мишљења школског психолога, упис се може одложити за годину дана. Осим тога, деца у узрасту између 6 и 6,5 година могу да се упишу у први разред ако покажу потребну спремност и зрелост. Додатни циљ психолошке процене је да се формирају уравнотежена одељења ученика.

Што се тиче избора школе, родитељи детета могу да бирају школу на подручју где живе. Школа је дужна да прими сву децу која живе у унапред одређеном подручју за ту школу. Родитељи могу такође да изаберу школу изван њиховог подручја, ако то школски капацитети дозвољавају. Од 2006. године сва деца имају обавезу да похађају најмање девет месеци предшколског припремног програма пре уписа у први разред, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања. Тај програм се може реализовати или у предшколским установама или у основним школама.

Узраст и груписање ученика

Осмогодишње основно образовање је подељено на два циклуса, од којих се сваки састоји од четири разреда.

Циклус 1: разредна настава – од 1. до 4. разреда

У овој фази, један наставник је задужен за једно одељење и одговоран за наставу из свих предмета, осим језика и неких факултативних предмета.

Циклус 2: предметна настава – од 5. до 8. разреда

У овој фази, сваки предмет предаје други наставник, специјализован за одређену област, док је један наставник, разредни старешина – служи као главни наставник и одговоран је за вођење одељења.

Ученици који припадају истом разреду најчешће су истог узраста. Разреди су подељени у мање групе – одељења. Свако одељење се састоји од највише 30 ученика. Одељења се формирају тако што се води рачуна о разноликости; социјалном статусу, психолошкој процени, етничкој припадности, инвалидитету, а приликом распоређивања ученика у различита одељења узимају се у обзир и сви други релевантни фактори. У неким случајевима, одељења се могу поделити у мање групе, према потребама наставе, а понекад се могу комбиновати различита одељења. Једно одељење може да прими највише до два ученика са сметњама у развоју и таква одељења обично имају мањи укупан број ученика. Одељења у специјалним школама не могу имати више од десет ученика.

Организација школске године

Школски календар издаје Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваке године за наредну годину. Школска година почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа. Наставни део школске године састоји се од два полугодишта:

прво полугодиште почиње првог радног дана у септембру, а завршава се један или два радна дана пре 31. децембра;
друго полугодиште почиње радног дана који је најближи 20. јануару, а завршава се последњег радног дана маја за ученике 8. разреда и последњег радног дана у другој недељи јуна за остале ученике.

Распоред је заснован на захтеву за 34/36 радних недеља и 170/180 радних дана. Ученици завршног разреда завршавају школску годину раније како би се припремили за завршни и пријемни испит. Постоје три паузе у току школске године:

зимски распуст (између првог и другог полугодишта),
пролећни распуст (обично пет радних дана око православног Васкрса у априлу или мају),
летњи распуст (између другог полугодишта и првог полугодишта наредне школске године).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних пауза за националне или верске празнике, у складу са Законом о националним и другим празницима.

Традиционално, ученици од 1. до 7. разреда примају 28. јуна своје школске књижице са оценама за завршену годину/разред, док ученици 8. разреда добијају школске књижице и сведочанства на датум који се утврђује сваке године.

О тачним датумима почетка и краја школске године за наставнике се одлучује на институционалном (школском) нивоу. Према одредбама централног нивоа, наставници имају право на дане одмора као и било који други запослени (минимум је 20 дана годишње за наставнике који се уводи у професију), које су дужни да искористе током школских распуста. Наставници обично почињу школску годину неколико недеља пре ђака (средином августа), и завршавају је неколико недеља након ђака (средином јула).

Извор информација: опис образовног система Србије је преузет са сајта Eurydice мреже и адаптиран уз одобрење Eurydice Србија.