Neformalno obrazovanje mladih

Neformalno obrazovanje (neformalno učenje) čini dopunu formalnom obrazovanju. Za razliku od formalnog obrazovanja, koje se uvek odvija unutar ustanova formalno obrazovnog sistema (npr. škole, fakulteta) i u krajnjem vodi sticanju zvanja i diploma, ali i informalnog učenja, koje je svakodnevno, najčešće spontano i bez unapred postavljenih ishoda, neformalno obrazovanje mladih se sprovodi izvan formalno obrazovnog sistema, ali je u određenoj meri organizovano i struktuirano. Uz to, najčešće se sprovodi uz stručnu podršku omladinskih radnika, mentora, trenera i slično koji se staraju da unapred zacrtani ishodi neformalnog učenja budu postignuti.

U praksi, neformalno obrazovanje mladih predstavlja široku lepezu raznovrsnih obrazovnih i vaspitnih programa i aktivnosti namenjenih različitim ciljnim grupama, kao što su npr. kursevi za sticanje tzv. mekih veština za studente ili mlade koji traže zaposlenje, programi namenjeni mladima iz marginalizovanih grupa kojima je formalno obrazovni sistem teže dostupan, programi kratkoročnog ili dugoročnog volontiranja, obuke mladih za aktivno učešće u društvu, treninzi za vršnjačke edukatore o zaštiti životne sredine, ali i kursevi prve pomoći za srednjoškolce, škole roditeljstva za mlade bračne parove i slično.

Zakon o mladima Republike Srbije definiše neformalno obrazovanje mladih (osobe uzrasta 15-30 godina) kao skup organizovanih i mladima prilagođenih obrazovnih aktivnosti koje nisu predviđene sistemom formalnog obrazovanja. Ono je zasnovano na potrebama i interesovanjima mladih, principima dobrovoljnog i aktivnog učešća mladih u procesu učenja i promociji demokratskih vrednosti, kroz koje mladi stiču kompetencije neophodne za razvoj ličnih potencijala, aktivno učešće u društvu i bolju zapošljivost. Podsticanje i razvijanje neformalnog obrazovanja u Srbiji uređeno je Nacionalnom strategijom za mlade.