Obrazovanje i obuke odraslih

Obrazovanje odraslih može biti formalno ili neformalno.

Formalno obrazovanje odraslih

Formalno obrazovanje odraslih namenjeno je osobama koje nisu završile školske programe opšteg ili stručnog obrazovanja. Ono se realizuje u redovnim osnovnim ili srednjim školama ili u školama specijalizovanim za obrazovanje odraslih.

Formalno obrazovanje je deo školskog sistema i sprovodi se u osnovnim i srednjim školama, . Najvećim delom ono je vrlo slično redovnom osnovnom i srednjem obrazovanju učenika (nastavni plan i program, metode podučavanja, ocenjivanje, dodeljivanje diploma itd.). Ipak, učinjena su neophodna prilagođavanja uzrasta učenika i njihovih mogućnosti, uključujući mogućnost ubrzanog završavanja školskog programa u odnosu na vreme koje je uobičajeno potrebno redovnim učenicima. Formalno obrazovanje odraslih namenjeno je osobama koje su propustile mogućnost da završe školske programe opšteg i stručnog obrazovanja.

Neformalno obrazovanje odraslih

Neformalno obrazovanje, u koje se svrstavaju svi programi izvan školskog sistema, može obuhvatiti strukturalno različite vrste obuka (različito trajanje, različite ciljne grupe, teme itd.). Takva vrsta obrazovanja ne omogućava prelazak na viši nivo obrazovanja; ipak, učenicima obezbeđuje sticanje veština, znanja i sposobnosti ključnih za profesionalni razvoj, što se dokumentuje diplomom koja služi kao dokaz o stečenim kvalifikacijama. Neformalno obrazovanje odraslih namenjeno je osobama koje su delimično ili potpuno završile formalno obrazovanje a koje žele da unaprede svoje veštine ili da se prekvalifikuju u drugo zanimanje.

Ciljevi

Prema Zakonu o obrazovanju odraslih, obrazovanje odraslih je deo obrazovnog sistema Srbije, a njegova svrha je da odraslima obezbedi kontinuirano sticanje kompetencija i kvalifikacija koje su ključne za njihovo zapošljavanje, profesionalni razvoj i društveno odgovorno ponašanje.

Kako se navodi u Zakonu o obrazovanju odraslih, ciljevi obrazovanja odraslih u Srbiji su:

• poboljšanje obrazovne strukture i unapređivanje mogućnosti zapošljavanja stanovništva;
• stvaranje osnove za društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije;
• povećanje profesionalne mobilnosti i fleksibilnosti radno aktivnog stanovništva;
• smanjenje siromaštva, ostvarivanje jednakosti, socijalne uključenosti i međugeneracijske solidarnosti;
• unapređivanje kvaliteta života – ličnog, porodičnog, prirodnog i socijalnog okruženja;
• razvoj demokratije, interkulturalnosti i tolerancije;
• integracija u evropski društveni i ekonomski prostor uvažavanjem evropskih okvira obrazovanja.

 

Formalno obrazovanje odraslih zasniva se na odobrenom nacionalnom nastavnom planu i programu u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, kako je predviđeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Iako zasnovani na opšteprihvaćenom konceptu osnovnog i srednjeg obrazovanja, standardi postignuća za pomenute programe prilagođavaju se populaciji odraslih. Razlikuju se dve vrste programa: opšte formalno obrazovanje, čiji je cilj povećanje postignuća u osnovnim veštinama, i stručno formalno obrazovanje, koje obezbeđuje priznatu kvalifikaciju odraslim učenicima.

Kako se navodi u Zakonu o obrazovanju odraslih, aktivnosti u obrazovanju odraslih su:

• opšte obrazovanje koje omogućava sticanje ključnih kompetencija;
• stručno obrazovanje i specijalističko obrazovanje kojima se omogućava sticanje ili unapređivanje stručnih kompetencija neophodnih za učešće na tržištu rada;
• profesionalni razvoj koji omogućava unapređenje profesionalnih veština i znanja;
• procena i priznavanje prethodno stečenih kompetencija;
• karijerno vođenje i savetovanje radi unapređenja veština za razvoj karijere koje su neophodne za uspešno zapošljavanje i profesionalni razvoj.

Ključni akteri

Osim nadležnih ministarstava, državne ustanove odgovorne za pružanje, praćenje i unapređivanje obrazovanja i obuka odraslih u Srbiji su:

• Nacionalni prosvetni savet i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji su odgovorni za utvrđivanje standarda ključnih kompetencija u osnovnom i opštem srednjem obrazovanju odraslih;
• Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji su odgovorni za utvrđivanje standarda stručnih kompetencija u srednjem stručnom obrazovanju odraslih, kompetencija stručnog usavršavanja i drugih vidova obrazovanja odraslih;
• Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (u okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja), koji je odgovoran i za razvoj instrumenata za procenu prethodno stečenih kompetencija, za utvrđivanje standarda njihovog priznavanja i pripremu godišnjih planova obrazovanja odraslih.

Obrazovanje odraslih je dobilo veći značaj 2006., kada je usvojena Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. Strategija je praćena odgovarajućim akcionim planom iz 2009.

Zakonski, obrazovanje odraslih je regulisano Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja (2013) i Zakonom o obrazovanju odraslih (usvojen 2013, primenjuje se od 2014.) Zakon o obrazovanju odraslih se bavi obrazovanjem odraslih u kontekstu celoživotnog učenja. Ovim zakonom je prvi put regulisano neformalno oobrazovanje, kao i predstavljena mogućnost sticanja kvalifikacija tokom celog života.

Glavni pružaoci usluga

Razlikuju se tri vrste ustanova koje mogu sprovoditi programe obrazovanja i obuka odraslih.

• Škole opšteg i stručnog obrazovanja i vaspitanja mogu biti redovne škole licencirane za rad sa odraslima ili škole specijalizovane za obrazovanje odraslih:
  • osnovne škole,
  • opšte srednje škole i
  • srednje stručne škole.
• Javne službe su ustanove čiji je osnivač država i/ili jedinice lokalne samouprave, koje pored drugih ciljeva i aktivnosti nude neke oblike obuke za odrasle. Navešćemo neke od takvih ustanova:
  • Nacionalna služba za zapošljavanje sa filijalama u trideset gradova i opština širom Srbije nudi usluge karijernog vođenja, organizuje stručne prakse, obuke za prekvalifikaciju i druge vrste obuka za nezaposlene;
  • Centar za obrazovanje u Privrednoj komori Srbije nudi kontinuirano obrazovanje odraslih u oblasti poslovanja i preduzetništva;
  • centri za profesionalni razvoj odraslih nalaze se u dvanaest gradova u različitim delovima Srbije. Njihove nadležnosti su: da prepoznaju potrebe tržišta rada i obrazovnih prioriteta, da sarađuju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim relevantnim ustanovama i da predlažu programe obrazovanja odraslih i njihovo sprovođenje;
  • Nacionalna agencija za regionalni razvoj pruža različite vidove podrške za novoosnovana (start-up) privredna društva i preduzetnike na lokalnom nivou, uključujući profesionalni razvoj odraslih.
• Javno priznati organizatori mogu biti nevladine organizacije, ustanove kulture, udruženja, karijerni centri, privatne škole ili druge ustanove koje su registrovane da sprovode programe obrazovanja, što znači da moraju da poseduju odobrenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da ispunjavaju standarde obrazovanja odraslih koje propisuje Zakon o obrazovanju odraslih. Kada su takvi standardi poštovani, ustanova stiče licencu koja mora da se obnavlja svake pete godine.

U sistemu formalnog obrazovanja odraslih, polaznici programa osnovnog obrazovanja su osobe starije od 15 godina, a programa srednjeg obrazovanja osobe starije od 17 godina.

U programima neformalnog obrazovanja odraslih polaznici moraju biti stariji od 18 godina. Ostali zahtevi se utvrđuju u konkretnim programima i mogu se razlikovati od slučaja do slučaja (na primer nezaposlenost, finansijsko stanje, starosna granica, prethodno iskustvo itd.).

Neformalno obrazovanje odraslih uključuje sve obrazovne programe i programe obuke izvan školskog sistema. Definiše se kao organizovani proces učenja odraslih putem posebno razvijenih programa za sticanje znanja i veština neophodnih za profesionalni razvoj, što je preduslov za uspešno zapošljavanje i učešće u društvu.  

Programi neformalnog obrazovanja obuhvataju sledeće oblasti:

• pismenost na maternjem jeziku i matematičku pismenost,
• preduzetništvo i menadžment,
• medijsku pismenost,
• nauku i tehnologiju,
• računarsku pismenost,
• strane jezike,
• ekologiju i zaštitu životne sredine,
• bazbednost na radu,
• umetnosti,
• građanska prava i
• karijerno vođenje za potrebe unapređivanja veština traženja posla.

Zavisno od predviđenih potreba tržišta rada, mogu se organizovati drugi programi kako bi se unapredile veštine i kvalifikacije polaznika.

 

 

 

Izvor informacija: opis obrazovnog sistema Srbije je preuzet sa sajta Eurydice mreže i adaptiran uz odobrenje Eurydice Srbija.