Навигација

Високо образовање

У Републици Србији приступ високом образовању имају сва лица која заврше четворогодишњу средњу школу.

Високо образовање се дели на три степена:

  • први степен (основне студије),
  • други степен (мастер студије, специјалистичке студије) и
  • трећи степен (докторске студије).

Високо образовање у Србији се организује на универзитетима/факултетима и високим школама. Према последњем попису из 2011. године, 10,59% становништва у Србији поседује квалификацију високог образовања. 

Реформа

Србија је отпочела реформу високог образовања придруживањем Болоњском процесу 2003. године, а 2005. је донет нови Закон о високом образовању. Тим законом је формално уведен европски систем преноса и акумулације бодова, систем од три циклуса студирања који се завршава стицањем дипломе. Као резултат, од школске 2007/2008. године сви нови полазници студирају на основу нових, реформисаних програма у свим високообразовним установама.

Акредитација

Процес реформе је настављен усвајањем стандарда за акредитацију, самовредновање и екстерну контролу квалитета 2006. године, што је створило услове за почетак процеса акредитације високошколских установа и студијских програма 2007. године.

Врсте студија

Систем високог образовања у Србији нуди две врсте студија:

  • академске студије реализоване на универзитетима, и
  • струковне студије реализоване првенствено на школама за струковне студије, а повремено и на универзитетима.

Академска година

Академски календари се одређују сваке године на институционалном нивоу, односно, високошколске институције могу имати различите календаре током исте академске године. Део академске године који подразумева различите облике наставе састоји се из два семестра:

  • Први семестар (зимски или парни) обично почиње почетком октобра и завршава се средином фебруара; 
  • Други семестар (летњи или непарни) обично почиње крајем фебруара и завршава се почетком јуна.

Постоје три распуста током академске године:

  • Зимски распуст (новогодишњи и божићни празници, обично између 31. децембра и 7. јануара)
  • Пролећни распуст (обично 5 радних дана уочи православног Ускрса у априлу или мају)
  • Летњи распуст  (између летњег семестра текуће академске године и зимског семестра следеће).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних пауза за националне или верске празнике, у складу са Законом о националним и другим празницима.

Испитни рокови

Високошколске институције одређују датуме и број испитних рокова током академске године, углавном између 4 и 6, на крају сваког семестра и пред крај академске године, после летњег распуста.

Систем високог образовања

Све установе високог образовања морају бити акредитоване пре него што добију лиценцу за рад од Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је државни орган који је надлежан за високо образовање. Министарство препоручује државну политику, планира политику уписа студената, расподељује финансијска средства високообразовним установама и уопштено надгледа свеукупни развој високог образовања.

Други државни орган надлежан за високо образовање је Национални савет за високо образовање (НСВО), који је одговоран за стратешко планирање и доношење одлука о главним питањима релевантним за усклађеност система високог образовања, као што је утврђивање стандарда за самовредновање и оцењивање квалитета високообразовних установа и утврђивање стандарда за издавање дозвола за рад. Савет је независно тело које чине углавном чланови које предлаже Конференција универзитета Србије (КОНУС) а именује Народна скупштина.

За потребе акредитације, оцењивања квалитета установа високог образовања и њихових јединица и  оцењивања студијских програма, национални савет успоставља посебно радно тело под називом Комисија за акредитацију и проверу квалитета.

Конференција универзитета Србије и Студентска конференција универзитета Србије су саветодавна тела и важни актери у уређивању високог образовања.

 

 

 

Извор информација: опис образовног система Србије је преузет са сајта Eurydice мреже и адаптиран уз одобрење Eurydice Србија.