Навигација

Образовање и обуке одраслих

Образовање одраслих може бити формално или неформално.

Формално образовање одраслих

Формално образовање одраслих намењено је особама које нису завршиле школске програме општег или стручног образовања. Оно се реализује у редовним основним или средњим школама или у школама специјализованим за образовање одраслих.

Формално образовање је део школског система и спроводи се у основним и средњим школама, . Највећим делом оно је врло слично редовном основном и средњем образовању ученика (наставни план и програм, методе подучавања, оцењивање, додељивање диплома итд.). Ипак, учињена су неопходна прилагођавања узраста ученика и њихових могућности, укључујући могућност убрзаног завршавања школског програма у односу на време које је уобичајено потребно редовним ученицима. Формално образовање одраслих намењено је особама које су пропустиле могућност да заврше школске програме општег и стручног образовања.

Неформално образовање одраслих

Неформално образовање, у које се сврставају сви програми изван школског система, може обухватити структурално различите врсте обука (различито трајање, различите циљне групе, теме итд.). Таква врста образовања не омогућава прелазак на виши ниво образовања; ипак, ученицима обезбеђује стицање вештина, знања и способности кључних за професионални развој, што се документује дипломом која служи као доказ о стеченим квалификацијама. Неформално образовање одраслих намењено је особама које су делимично или потпуно завршиле формално образовање а које желе да унапреде своје вештине или да се преквалификују у друго занимање.

Циљеви

Према Закону о образовању одраслих, образовање одраслих је део образовног система Србије, а његова сврха је да одраслима обезбеди континуирано стицање компетенција и квалификација које су кључне за њихово запошљавање, професионални развој и друштвено одговорно понашање.

Како се наводи у Закону о образовању одраслих, циљеви образовања одраслих у Србији су:

  • побољшање образовне структуре и унапређивање могућности запошљавања становништва;
  • стварање основе за друштвено-економски развој Републике Србије;
  • повећање професионалне мобилности и флексибилности радно активног становништва;
  • смањење сиромаштва, остваривање једнакости, социјалне укључености и међугенерацијске солидарности;
  • унапређивање квалитета живота – личног, породичног, природног и социјалног окружења;
  • развој демократије, интеркултуралности и толеранције;
  • интеграција у европски друштвени и економски простор уважавањем европских оквира образовања.

 

Формално образовање одраслих заснива се на одобреном националном наставном плану и програму у систему основног и средњег образовања, како је предвиђено Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о основном образовању и васпитању и Законом о средњем образовању и васпитању. Иако засновани на општеприхваћеном концепту основног и средњег образовања, стандарди постигнућа за поменуте програме прилагођавају се популацији одраслих. Разликују се две врсте програма: опште формално образовање, чији је циљ повећање постигнућа у основним вештинама, и стручно формално образовање, које обезбеђује признату квалификацију одраслим ученицима.

Како се наводи у Закону о образовању одраслих, активности у образовању одраслих су:

  • опште образовање које омогућава стицање кључних компетенција;
  • стручно образовање и специјалистичко образовање којима се омогућава стицање или унапређивање стручних компетенција неопходних за учешће на тржишту рада;
  • професионални развој који омогућава унапређење професионалних вештина и знања;
  • процена и признавање претходно стечених компетенција;
  • каријерно вођење и саветовање ради унапређења вештина за развој каријере које су неопходне за успешно запошљавање и професионални развој.

Кључни актери

Осим надлежних министарстава, државне установе одговорне за пружање, праћење и унапређивање образовања и обука одраслих у Србији су:

  • Национални просветни савет и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, који су одговорни за утврђивање стандарда кључних компетенција у основном и општем средњем образовању одраслих;
  • Савет за стручно образовање и образовање одраслих и Завод за унапређивање образовања и васпитања, који су одговорни за утврђивање стандарда стручних компетенција у средњем стручном образовању одраслих, компетенција стручног усавршавања и других видова образовања одраслих;
  • Центар за стручно образовање и образовање одраслих (у оквиру Завода за унапређивање образовања и васпитања), који је одговоран и за развој инструмената за процену претходно стечених компетенција, за утврђивање стандарда њиховог признавања и припрему годишњих планова образовања одраслих.

Образовање одраслих је добило већи значај 2006., када је усвојена Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији. Стратегија је праћена одговарајућим акционим планом из 2009.

Законски, образовање одраслих је регулисано Законом о основама система васпитања и образовања (2013) и Законом о образовању одраслих (усвојен 2013, примењује се од 2014.) Закон о образовању одраслих се бави образовањем одраслих у контексту целоживотног учења. Овим законом је први пут регулисано неформално ообразовање, као и представљена могућност стицања квалификација током целог живота.

Главни пружаоци услуга

Разликују се три врсте установа које могу спроводити програме образовања и обука одраслих.

  • Школе општег и стручног образовања и васпитања могу бити редовне школе лиценциране за рад са одраслима или школе специјализоване за образовање одраслих:
    • основне школе,
    • опште средње школе и
    • средње стручне школе.
  • Јавне службе су установе чији је оснивач држава и/или јединице локалне самоуправе, које поред других циљева и активности нуде неке облике обуке за одрасле. Навешћемо неке од таквих установа:
    • Национална служба за запошљавање са филијалама у тридесет градова и општина широм Србије нуди услуге каријерног вођења, организује стручне праксе, обуке за преквалификацију и друге врсте обука за незапослене;
    • Центар за образовање у Привредној комори Србије нуди континуирано образовање одраслих у области пословања и предузетништва;
    • центри за професионални развој одраслих налазе се у дванаест градова у различитим деловима Србије. Њихове надлежности су: да препознају потребе тржишта рада и образовних приоритета, да сарађују са јединицама локалне самоуправе и другим релевантним установама и да предлажу програме образовања одраслих и њихово спровођење;
    • Национална агенција за регионални развој пружа различите видове подршке за новооснована (start-up) привредна друштва и предузетнике на локалном нивоу, укључујући професионални развој одраслих.
  • Јавно признати организатори могу бити невладине организације, установе културе, удружења, каријерни центри, приватне школе или друге установе које су регистроване да спроводе програме образовања, што значи да морају да поседују одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја и да испуњавају стандарде образовања одраслих које прописује Закон о образовању одраслих. Када су такви стандарди поштовани, установа стиче лиценцу која мора да се обнавља сваке пете године.

У систему формалног образовања одраслих, полазници програма основног образовања су особе старије од 15 година, а програма средњег образовања особе старије од 17 година.

У програмима неформалног образовања одраслих полазници морају бити старији од 18 година. Остали захтеви се утврђују у конкретним програмима и могу се разликовати од случаја до случаја (на пример незапосленост, финансијско стање, старосна граница, претходно искуство итд.).

Неформално образовање одраслих укључује све образовне програме и програме обуке изван школског система. Дефинише се као организовани процес учења одраслих путем посебно развијених програма за стицање знања и вештина неопходних за професионални развој, што је предуслов за успешно запошљавање и учешће у друштву.  

Програми неформалног образовања обухватају следеће области:

  • писменост на матерњем језику и математичку писменост,
  • предузетништво и менаџмент,
  • медијску писменост,
  • науку и технологију,
  • рачунарску писменост,
  • стране језике,
  • екологију и заштиту животне средине,
  • базбедност на раду,
  • уметности,
  • грађанска права и
  • каријерно вођење за потребе унапређивања вештина тражења посла.

Зависно од предвиђених потреба тржишта рада, могу се организовати други програми како би се унапредиле вештине и квалификације полазника.

 

 

 

Извор информација: опис образовног система Србије је преузет са сајта Eurydice мреже и адаптиран уз одобрење Eurydice Србија.